Ветрозаштитни појас од Челарева до Гајдобре, који се налази у атару Акционарског друштва "Подунавље" у Челареву, потпуно је уништен, јер су ових дана посечена 124 стабла бреста.
Према речима Мирка Ступара, бившег директора АД "Подунавље" и пиваре "Челарево", који је за заштиту природе и екологију добио "зелени лист" и високо признање "златно сунце", стабла су пре 12 година посадили млади горани Србије, студенти Шумарског факултета из Београда и ученици из овог дела Војводине.
Био је то огледни, узорни и најлепши ветрозаштитни појас у Војводини, по чему је Челарево било препознатљиво као парк природе. Ко је и зашто уништио парк природе утврдиће инспекција и други надлежни органи који воде истрагу
Брест
Брест, или вез,на латинском ulmus, је крупно листопадно дрво, ређе шиб, из фамилије ulmacea. Лишће му је наизменично, просто, ободом зубљено, при основи несиметрично. Цветови су му неугледни, сложени у штитолике цвасти и јављају се пре листања. Плод је крилата орашчица звана самара.
Род ulmus има око 18 врста које расту у северној умереној зони, а код нас су аутохтоно заступљени:
- пољски брест (ulmus campestris),
- брдски брест (ulmus montana) и
- брест вез (ulmus effusa).
Дрво му је врло квалитетно и употребљава се у грађевинарству посебно дрво пољског бреста.
Велику штету стаблима наноси гљивица ophiostoma ulmi и оболела стабла потпуно се осуше.
Код нас се гаје и донесене врсте бреста:
- жалосни брест,
- копривић или кошћела, односно познат на овим просторима као бођош (сетимо се реченице - Шта зна дођош шта је бођош?),
- сибрски брест и
- Зелкова цреанта.
Брест је име по једног града у Француској и Белорусији, а и име познатог град Улма, из Немачке, такође значи – брест. Има мишљења да је истог корена и назив села Уљма у Банату, код Вршца.
И насеља Брестаница, Брестовац и Брестовачка Бања своја имена дугују дрвету бресту и сведоче да је брест био врло распрострањено дрво на нашим просторима.
Брестови воле свежа, дубока и плодна тла и спадају у биљке најотпорније на загађеност и отровне гасове и могу живети и по више стотина година.
Некада су брестово дрво највише употребљавали колари за израду колских точкова. Касније је нашло примену у изради железничких вагона, пољопривредних алатки, а употребљавано је и градњи бродова, морских и речних докова, као и стубова за мостове, јер брестовина не трули у води.
У средњем век, широм Европе, пред дворовима феудалаца и на трговима у насељима могао се видети разгранати брест под којим су локалне судије делиле правду. „Показаћу ти ја под брестом!“, претили су противници један другом у свађи, мислећи при томе на обрачун пред судом.
Можда је интересантно да кажем да је један једини предивни стари пољски брест у Енглеској проглашен за целу целцату краљевску шуму, само да би био сврстан под заштиту држава, јер закон није предвиђао заштиту појединачних стабала.
И још да напоменем да је војвода из Првог српског устанка, Васа Чарапић, после јуначке смрти (1806.) док је јуришао на Стамбол капију у Београду, сахрањен под брестом код манастира Раковица.
На самом крају, за љубитељ(к)е поезије и Жака Превера ево пар стихова из познате песме Барбара, а који имају, на неки начин, везе и са брестом:
Сећаш ли се Барбара
Падала је киша непрестана
Над Брестом тога дана.
А ти си ишла насмејана,
Покисла, озарена, очарана
Под крупним капима кише.....
Ветрозаштитни појас од Челарева до Гајдобре, који се налази у атару Акционарског друштва "Подунавље" у Челареву, потпуно је уништен, јер су ових дана посечена 124 стабла бреста. 
